а је после априла 1941, на почетку Другог светског рата у нашој земљи, у централном делу Београда остао Мост краља Александра, нацисти вероватно не би журили да подигну нову ћуприју на Сави. Али, тадашња једина три моста престонице Краљевине Југославије (железнички и Мост краља Александра на Сави и Мост краља Петра Другог на Дунаву) тог априла одмах су завршили у води. Непријатељу, који је брзо ушао у главни град, била је потребна стална друмска речна веза са једне на другу страну Саве. Било је јасно да ће за обнову Моста краља Александра бити потребно доста времена и труда, на шта није могло да се чека. Зато је одлучено да се у окупирани Београд допреми већ спремна конструкција моста која је, како је забележено у записима,  првобитно била намењена за премошћавање Тисе код Жабља.