Као у кошници или на аутобуској станици. Тако је јуче било приликом усељења средњошколаца из свих делова Србије у Дом ученика средњих школа „Патријарх Павле” у Улици Здравка Челара. Деца и родитељи с пуним коферима и торбама у рукама журили су ходницима блокова како би што пре пронашли собу и сместили се. Они који први пут долазе с дозом страха гледали су у павиљоне који ће им наредне године бити дом. Ником није било свеједно – ни родитељима ни њима, јер ће се многи први пут раздвојити на дуже време.

Али ту су будући другари и особље дома да им помогну да први дани што безболније прођу. Што је најважније, сачекале су их уредне собе с купатилима, кухиња с мензом, библиотека, мала галерија, фискултурна сала, простор за друштвене игре, нов клуб-кафе, базен… Места где ће моћи да се друже или одвоје време за себе.

До пре неколико дана многи су овај смештај знали као Дом ученика средње железничке школе, али је по одобрењу Патријаршије, Министарства просвете и Владе Србије он променио име.

– У нашем дому борави 620 ђака из 42 средње школе у граду. Желели смо да променимо име како бисмо на неки начин указали на ту чињеницу, а име патријарха Павла, омиљеног у народу, одабрали смо због његовог животног пута. Патријарх Павле је, пре него се замонашио, био васпитач. Зато нам је сада част што баш ова установа носи његово име – објашњава Саша Роквић, директор Дома ученика средњих школа „Патријарх Павле”, и истиче да је ово највећи дом у Србији у коме су на једном месту смештени ученици средњих школа.

У дому бораве и дечаци и девојчице, али су раздвојени по блоковима. Прва соба у коју смо завирили била је мушка. У њој су се сместила четворица ученика која су се тек уписала у средњу школи.

– Долазим из Гроцке и уписао сам Ваздухопловну школу. Стигао сам с родитељима, али сам се већ упознао с другарима. Чини ми се да је све уреду, а и родитељима се допада. Добри су кревети, купатило, а ја сам се већ сместио. Бићу на горњем кревету – прича из Жарко из Гроцке.

Александра из Беле Паланке, Аница из Смедерева и Рахела из Ковачице добро познају дом. Ово им је већ четврта година како су овде.

– На почетку је било тешко. Нова средина, град, недостајали су ми родитељи и проблем је био тај одвојен живот. Али сад сам се већ навикла, одабрала сам друштво, имам пријатеље, нас три смо на неки начин добиле нову породицу – прича Аница.

А ученицима у дому неће бити досадно: могу да се упишу у неку од 25 различитих секција, раде у домском часопису или тек основаној радио-станици…

– Деца су из свих крајева Србије. Да не би било гужве и да би се знао ред расподељена су у три блока, у 28 васпитних група по годинама и школама које похађају. О њима брине тридесет васпитача – каже Горан Бајић, помоћник директора за васпитни рад.

Дом ученика средње железничке школе отворен је 1963. године, а од 2001. у њему су смештена деца из свих средњих школа из Србије.