Поставка осветљава животни пут једне од најзначајнијих личности у формирању модерне српске државе у 19. веку
Поставка осветљава животни пут једне од најзначајнијих личности у формирању модерне српске државе у 19. веку

Документарна изложба „Јован Стејић, први Србин доктор медицине у обновљеној Србији” представљена је у Галерији науке и технике САНУ. Поставка са богато урађеном публикацијом осветљава животни пут једне од најзначајнијих личности у формирању модерне српске државе у 19. веку. Посетиоци могу да се упознају са коренима медицине и науке у нашој земљи, до осветљавања културолошке традиције 19. века.

Аутори изложбе су Ненад Карамијалковић и Славко Степановић, а сарадник у овом пројекту је Јелена Јовановић Симић. Они истичу да су дуго и темељно припремали ову поставку, проверавајући истинитост података до којих су дошли, а за ту прилику истражили су и архивске фондове у Србији, Румунији, Аустрији и Мађарској. Стејићев лични и породични живот и професионалне активности на изложби су представљени у девет поглавља.

Јован Стејић рођен је у Араду 1802. године, а преминуо у Београду 1853. Био је лични лекар кнеза Милоша Обреновића и свестрана личност – просветитељ, преводилац и лингвиста. Припадао је првој генерацији српске стваралачке интелигенције која је своје знање и труд уложила у културно просвећивање Срба и изградњу модерне српске државе у првој половини 19. века.

Стејић је свест о просвећивању српског народа стекао рано, док су даљи његов рад одредила сазнања из области филозофије и медицине, које је изучавао у Сегедину, Пешти и Бечу. Он је био творац српске медицинске терминологије, први српски антрополог уз доктора Карла Пацека, оснивач и други начелник санитета Кнежевине Србије, главни секретар Државног совјета, борац за реформу српског језика и правописа, али изнад свега борац за права појединца и грађанина.

Такође, био је и један од утемељивача Друштва српске словесности, претече Српског ученог друштва и САНУ. Медицина је у Јованово време била блиска филозофији, утемељена на холистичком приступу који подразумева подједнаку бригу о телесном и душевном здрављу човека.

Овакав приступ видљив је у делу овог лекара, у његовом у политичком деловању као борца за слободу и права човека, у раду на организацији здравствене службе у Кнежевини Србији, у Друштву српске словесности, као и у Државном савету, а нарочито у књижевном раду. Књига, коју је још као студент превео и допунио према потребама српског народа, „Макровиотика или Наука о продуженију живота човеческог” била је прва медицинска књига у Србији, а преводећи је, започео је пионирски рад на српској медицинској терминологији.

Организатори изложбе су Историјски архив Шумадије, Завод за заштиту споменика културе Крагујевац и Галерија науке и технике САНУ. Поставка ће бити отворена до 29. септембра и намењена је свим генерацијама, а посебно ученицима основних и средњих школа.