ЦЕР стоји за цифарски електронски рачунар, а десетка у имену нам наговештава да је то први рачунар, нулте серије

Почетак дигиталне ере у Југославији датира од 1956. године, када је Југославија била сврстана у једну од пет земаља у Европи која је поседовала своју производњу дигиталних мозгова.

Титула првог југословенског компјутера припала је ЦЕР-10 рачунару. ЦЕР-10 добио је име по планини Цер, у чијем подножју је рођен један од његових твораца, др Тихомир Алексић. ЦЕР је уједно и скраћеница за Цифарски електронски рачунар, а десетка у имену нам наговештава да је то први рачунар, нулте серије.

Научницима који су били задужени за пројекат дат је задатак да направе два рачунара, један који ће служити Савезној влади, а други за Нуклеарну комисију. Услед недовољне суме новца направили су само један. 

Винча, седамдесет људи и ЦЕР-10


Производња првог компјутера на овим просторима трајала је четири године, од 1956. до 1960. Тим који је учествовао у изради ЦЕР-а био је сачињен од седамдесеторо људи — инжењера, програмера, техничара и специјалиста. Конструисање рачунара се прво одвијало на Институту за нуклеарне науке “Винча”, а настављено је на Институту “Михајло Пупин”.

ЦЕР-10, као и његови наследници, није био налик ономе што данас називамо компјутером. Рад машине био је базиран на електронским вакуумским цевима и транзисторима. Сви до тада направљени рачунари у Европи били су паралелни (у једном моменту могу да изврше исту наредбу над већим бројем података у меморији), а југословенски дигитални мозак је једини био серијски (извршавао је једну наредбу над само једним податком у меморији).

Рачунар ЦЕР-10 је трошио 60 кW електричне енергије и могао је да оствари 50,000 једноставних операција у секунди. Састојао се од шест металних ормана, величине два пута два метра, који су се налазили у соби величине 80 квадрата, са дуплим подом, под којим су били каблови. Према речима Др Вукашина Масникосе, поред спољне (бубањ) меморије и штампача, сви остали делови компјутера су били направљени на Институту. 

ЦЕР-10 је имао више намена: основна сврха му је била статистичка обрада шифрованих података које је користила Савезна влада, а од 1963. три године га је користио ТАЊУГ за ширење вести.

Након дужег периода током кога је ЦЕР-10 служио као едукативно средство, завршившио је на тавану Електротехничке школе, са покиданим кабловима и изгорелим кућиштима; но, рачунару је уз помоћ старих нацрта поново враћен првобитни изглед и данас се чува у Музеју науке и технике у Београду, док је један његов орман смештен у Академији наука.

Остали рачунари ЦЕР серије


Након израде рачунара ЦЕР-10, на Институту “Михајло Пупин” настављен је рад на серији рачунара ЦЕР (ЦЕР-11, ЦЕР-22, ЦЕР-200, ЦЕР-12, ЦЕР-30).

У свом раду  “
Building computers in Serbia: The First Half of the Digital Century” аутори Јелица Протић и Дејан Ристовић наводе да су се ЦЕР-12, ЦЕР-22 и ЦЕР-200 најчешће користили за складиштење и обраду података. Рачунари су се налазили у Београдској банци, Београдском водоводу и Југопетролу.

У периоду од настанка првог ЦЕР-а до 1989. године, научници су производили и специјализоване рачунаре за Југословенску војску. Рачунар ЦЕР-111 је био један од њих. Поред свих информатичких перформанси које је ЦЕР-111 морао да задовољава, још једна битна особина која је била потребна јесте да може лако да се износи у случају узбуне, због чега и носи друго име које га описује — мобилни теренски војни рачунар.

Рачунари из ове групе развијали су се све до распада Југославије. Последњи ЦЕР је обављао своје функције до касних осамдесетих у Војвођанској банци у Зрењанину, када је замењен са ВАX миникомпјутером.

За детаљнију историју развоја рачунарства у нашој земљи, препоручујем да погледате овај филм, који је и послужио као инспирација и један од главних извора тексту.

Пише 

Bojan Savic

IT Head Engineer at  IT365 Solutions
064/2673727 064/0630647 
bojansavicbg@gmail.com 
www.it365.rs