Пре скоро осам деценија, 3. септембра 1939. године у Београду, на стази око Калемегдана, одржан је Београдски Гран При на коме су возили најбољи возачи тог времена. Ова трка, тадашње ”формуле 1”, била је једина међународна трка која је одржана током Другог светског рата који је почео два дана раније нападом нацистичке Немачке на Пољску. Трка је била уприличена поводом 16. рођендана краљевића Петра, наследника југословенске круне. Његова мајка, краљица Марија Карађорђевић, пасионирани возач, одлучила је да у склопу прославе синовљевог рођендана организује ауто трке, први и једини Гран При икада одржан у Београду. Краљица Марија је била једна од најталентованијих и највештијих возача у предратном Београду. На своју веридбу са краљем Александром дошла је возећи од Букурешта до Београда свој аутомобил ”делаж” а једном је возила од Београда до Париза. Мало је познато да деценијама после Другог светског рата није оборен брзински рекорд који је краљица Марија поставила на релацији од Београда до Авале.

Велику награду Београда пратило је око 75 хиљада посетилаца у граду у коме је тада живело око 360 хиљада становника. То је био најпосећенији спортски догађај на Балкану између два светска рата. Посетиоци Гран Прија пратили су велику борбу коју су водили возачи Ауто Униона (данас Ауди) италијански шампион Тацио Нуволари и немачки ас Херман Милер и возачи Мерцедес-Бенца Манфред фон Браухич и европски шампион Херман Ланг. Међу њима био је Србин Бошко Миленковић у свом плавом ”бугатију 51” чија је једина жеља била да издржи трку до краја.

Иако је трка била спортски догађај а Краљевина Југославија још увек далеко од ратног вихора вести о војном сукобу који је управо почео узбудиле су возаче. Мало је недостајало да Немац Фон Браухич не вози трку. Шеф екипе Мерцедес Алфред Нојбауер на дан трке је сазнао да је Фон Браухич одлучио да се врати у Немачку поручивши ”да не може мирно да седи када отаџбина зове”. Нојбауер је одмах одјурио на аеродром Барајница и младог Немца успео да изведе из Луфтханзиног авиона чији су мотори већ били упаљени уз речи да ако жели у рат ”мора да сачека још неколико сати”. Немачки ас, чији је ће стриц фелдмаршал Валтер фон Браухич две године касније предводити немачку војску у нападу на СССР, вратио се тако на Калемегдан пред сам почетак трке коју замало није добио. Француски возачи Робер Мазао и Жорж Грињар враћени су дан раније са француске границе и нису ни дошли у Београд јер је Француска објавила рат Немачкој.

Калемегданска стаза, дужине 2 974 метара, почињала је између хотела Српска круна (данас Градска библиотека) и хотела Српски краљ (ресторан Парк) поред Зоолошког врта до Душанове улице па поред Средње техничке школе (данас школе Петар Драпшин), Завода за израду војне одеће (касније Беко) а затим између градских бедема поред Куле Небојше до почетка Карађорђеве улице а затим оштром кривином поред хотела Национал и зграде амбасаде Француске до старта. Боксови су се налазили стотинак метара изнад стартне линије код Узун Миркове улице. Возачи су возили 50 кругова у укупној дужини од 139 километара и 700 метара. Нарочито клизак терен је био код Кнез Михајлове улице где су болиди након муњевитог успона практично летели десетак метра на одушевљење гледалаца.

Победио је Тацио Нуволари које је ово био последњи Гран при у каријери са просечном брзином од 130,8 км на сат! Данас је тешко замислити колико је возачке вештине било потребно возачима да возе педесет кругова без заштитне опреме при брзини од 130 км на сат? На почетку трке велику борбу за прво место водили су Фон Браухич и Ланг да би у шестом кругу испод задњих точкова Фон Брауфовичевог мерцедеса излетео камичак који је разбио Лангове наочаре!? Када је Ланг једва успео да се дочепа бокса за њега је трка била завршена. У 8. кругу Валтер Баумер, који је заменио Ланга, излеће са стазе и завршава међу тополама поред Куле Небојше а у 16. кругу Фон Браухич је на клизавој коцки код Амбасаде Француске изгубио контролу над аутобомилом и попречио се на сред кривине са угашеним мотором док су према њему у пуној брзини јурили Нуволари и Милер. Аутомобил је срећом отклизио низ стрмину а прво место је преузео Милер све до 31. круга када је морао у бокс због проблема са левим пнеуматиком. У боксу се задржао дуго па је претекао Нуволари. Наш Бошко Миленковић који је у једном тренутку имао проблем са хладњаком свог бугатија заостао је 15 кругова мада је Политика сутрадан ”патриотски” објавила да је то било само 12 кругова.

Четири болида која су учествобала у трци на Калемегдану су сачувана. Данас се болид Ауто Унион Тација Нуволарија налази у Инглштату у Немачкој, Милеров се налази у Лондону, мерцедес Фон Браухича се налази у власништву приватног колекционара у САД док се мерцедес Хермана Ланга налази у музеју у Штутгарту.

Награду победнику Нуволарију, која се и данас чува у његовом музеју у Мантови, доделио је краљевић Петар. Београдски Гран при постао је последња трка пред светски конфликт, и симболичан крај златне ере аутомобилизма тридесетих година. О овом дивном догађају из историје нашег града данас се мало зна а скоро да се није ни писало. Добрица Ћосић је у свом роману Грешник дао детаљан опис трке. Зато ће Београд 7. септембра наредне године са поносом прославити 80 година од одржавања Београдског Гран Прија. За ту прилику биће враћена коцка у улицама Тадеуша Кошћушког и Париској како би стаза била идентична као 1939. године.