Председник Србије Александар Вучић данас је у Косовској Митровици одржао несвакидашњи говор у којем је позвао Србе и Србију на одрицање од бројних националних митова, који су, иначе, деценијама били основа српске политике према Косову.

  • Нису мој посао ни митови, ни снови, ни привидјења, ни сумануте визије Косова без Албанаца или Косова без Срба. Мој посао је реалност. Оно што јесте, сада и овде, ма овом Косову, у овој Србији, а не некој небеској. Пали смо ми с тог неба. Пали и озбиљно се разбили. Главе су нам крваве, руке поломљене – поручио је Вучић.

Вучић је позвао на мирољубиво и компромисно решење косовског чвора.

  • Нећу борбене песне, нећу да вас хушкам, нећу вам обећавати оружје и муницију, иако је јасно да никоме нећемо дозволити да оружје и муницију искористи против вас… Зато што вас хоћемо живе… Не на небу него овде – рекао је Вучић.

Поручио је да никакво решење није на видику у Бриселу, али и да уколико га буде о томе ће прво бити обавештени Срби на Косову, а не Брисел или Београд. Како је додао, ако се сада и не постигне договор, морамо бити свесни да ће компромис са Албанцима неко морати кад тад да постигне.

Како је казао, много пута је долазио на Косово и Метохију, и готово увек „бирао тренутке када вама, који овде живите, није било лако или, било вам је много теже од нас у Београду, Крагујевцу, Нишу“.

  • Обавеза је моја да кажем да ћемо у добру и злу бити уз вас, и да ћемо увек бити уз наш народ на Косову и Метохији. Дошао сам и да кажем истину о нашој тешкој позицији – навео је председник Србије, истакавши да му је народ пружио поверење, да уради шта мора да уради.

Како је казао, и пре скоро тридесет година, недалеко одавде, стотине хиљада људи, а Слободан Милошевић је тада био довољно велик да их у том броју окупи, на Газиместану, дочекало је крај његовог говора, чувеног или нечувеног, зависи од тога ко га и зашто тумачи, сецате ли се како?

  • Певали су. И то су певали, хорски, све те стотине хиљада, певали су са вером и убеђењем, певали су занесени и поносни, ону познату „Ко то каже, ко то лаже, Србија је мала“ – рекао је Вучић.
    прочитајте и… (УЖИВО) ВУЧИЋЕВ ГАЗИМЕСТАН Блокаде на Косову и Метохији се шире, КФОР и КПС не могу да ОСИГУРАЈУ БЕЗБЕДНОСТ

Како је казао, три рата се помињу у тој песми, „а онда смо их имали још“.

  • Не својом, али не искључиво и туђом кривицом. Званично и незванично, помагали смо браћи, Срби су гинули, за Книн, за Сарајево, за Приштину. У Книну се, данас, вијори шаховница које тамо никада није било, у Сарајеву је број Срба педесет пута мањи од онога који је био, у Приштини живи свега неколико Срба – навео је председник Србије.

Како је рекао, нема нас више ни у Косову Пољу где је много тога почело, „и то не зато што су Хрвати, Муслимани или Албанци били јачи и храбрији од нас, већ због тога што нисмо разумели позицију Србије и света, због тога што нисмо схватили да нисмо сами у свету и да се без света не може.

  • Због тога што смо потцењивали све друге и што нисмо успели да рачунамо. Због тога што смо увек видели и слушали себе, други нас нису занимали – навео је он.

Милошевићеве намере биле добре, али резултати лоши

Како је казао, нисмо били са реалношћу ни у дослуху.

  • Милошевић је био велики српски лидер, намере су му свакако биле најбоље, али су нам резултати били много лошији. Не зато што је он то зелео, већ зато што зеље нису биле реалне, а интересе и тежње других народа занемарили смо и потценили. И због тога смо платили највишу и најтежу цену. Нисмо постали већи. Или, боље рећи, нисмо постали већи на онај начин на који су неки то замишљали. Данас, без капи крви, било чије, јесмо – рекао је Вучић.

Зато данас, каже, после много година, Србија ради, а не бије се ни са ким. Зато што улаже, у живот, а не разбацује га около.

  • Зато што нам деца расту, не сахрањујемо их после бомбардовања. Зато што смо се ослонили на знање, рад, а не на пушке. Зато што немамо више очи на леђима, како је говорио велики Бора Пекић, и љубимо земљу своје деце, а не својих предака, и част нам се налази не тамо одакле долазимо, него тамо где идемо и где ћемо да стигнемо. Зато што данас имамо своје место у свету. Свакога дана смо угледнији и уваженији – навео је Вучић.

Морам да разговарам са Тачијем

Како је казао, хоће и мора да разговара са кососвким председником Хашимом Тачијем.

  • Да, да, Албанац је. И не воли ме, не волим ни ја њега, али ако је Стефан Немања, оснивач државе српске, могао пред Манојла Комнина са омчом око врата, голорук, због Србије, па могу ваљда и ја, без омче, због исте те Србије и пред Тачија, и пред сваког другог на овом свету. И пред Могерини и Меркел и Макрона и Путина. И као што видите, и смем и могу. Могу, ваљда, за ову земљу, свима бар да кажем да нас неће понижавати и да је компромис када сви добију, макар по мало и нико не добије све – навео је Вучић.

Како је казао, „и могу, и радим то, и хоћу, и хиладу пута ако треба, по било коју цену, па и по цену свеопште мржње, ка мени, и све да ме назову, било издајником, било великосрпским шовинистом, и да ме сутра и стрељају, зато што, за разлику од њих, знам разлику између салонског и правог патриотизма“.

  • И да је прави само онај у којем си спреман да жртвујеш све, па и сопствену садашњост, зарад будућности своје земље и њене деце. И то је цена коју хоћу да платим. Увек, и свугде, па и овде пред вама. Зато што, за мене, постоје само две ствари које, сигурно, никада нећу. Нећу да радим против своје земље, и нећу да лажем, своју земљу. Нису мој посао ни митови, ни снови, ни привиђења, нити сумануте визије Косова без Албанаца, или Косова без Срба – истакао је Вучић.
    прочитајте и… ХАОС НА КОСОВУ Приштина отказала посету Вучића Бањама због безбедности, он ипак КРЕНУО ТАМО

Како је казао, његов посао је реалност, „оно што јесте, сада и овде, на овом Косову, у овој Србији, а некој небеској“.

  • Пали смо ми са тог неба. Пали и озбиљно се разбили. Главе су нам крваве, руке поломљене, и немам ја више кога да шаљем горе, на небо, поготово што је и пад, за све нас, био чиста срећа. Са неба се, углавном, људи не враћају. Остају горе, да их више никада не видимо и да их, у Србији, никада више нема. Свих тих, који су нам данас толико потребни. Да растемо, градимо, развијамо се. Да нас буде, у довољној мери да преживимо – истакао је он.

На земљи, уместо на небу

Како је казао, на Косову су данас остали најјачи и најхрабрији.

  • Не заборавите да нас је 1991. године било, процентуално говорећи, три пута више него данас на КиМ. Зато ја говорим о реалности. Зато нећу борбене песме, нећу да вас хушкам, нећу вам обећавати оружје и муницију, иако је јасно да никоме нећемо дозволити да оружје и муницију користи против вас. Зато што вас хоћемо живе. Хоћемо српску децу, школе за њих, уџбенике, обданишта. Хоћу да имате довољно посла да пожелите ту децу. Хоћу породилишта, игралишта, путеве, фабрике, хоћу, на крају, да имате зашто овде да останете. Не на небу, него овде – истакао је Вучић.

Како је казао, немамо ми где, и морамо, у свему томе да нађемо баш ту меру, мира, достојанства и сигурности, без којих човек, једноставно, не може да буде човек.

  • Зато, када вам причају како ја хоћу да мењам границе, лажу, јер границе данас, где су? Ми мислимо једно, Албанци, многобројнији и јачи на Косову, мисле другачије? Један део света мисли једно, други мисли друго. У ствари, ја хоћу да мењам ваша права. Да освојим, за вас, сва она права која вам припадају, и која су део онога што се зове цивилизован свет. И хоћу ваше право на живот. И ваше право на рад. И ваше право на слободу. На сигурност. Кретање, учење, лечење. И ако због тих права, морамо да учинимо компромисе, и ми и Албанци, јер без тога мира нема, увек ћу то да урадим. Само немојте то да зовете погрешним именом. Немојте да слушате кукњаву о разбијању српског јединства, јер је оно разбијено пре више од шест векова. Немојте ви у Београду да плашите људе ратовима, јер нико неће да ратује. Ви свакако нећете – навео је он.

Срби се и данас праве као да се ништа није десило

Како је казао, немојте да нас спречавате да узмемо нешто, ви који отворено нудите, или сте већ дали све.

  • Ми Срби када побеђујемо чинимо то, некада, поносито и поштујући победјене, али када губимо и када смо поражени, ми и наша политика, то не умемо ни да признамо, нити да разумемо шта се променило. Борила се Србија 1999. против НАТО часно и храбро. И изгубила, као и 610 година раније. Остали смо без значајних територија, Срби су напустили многа од својих огњишта не желећи да живе под албанском влашћу. Кад изгубите рат, за то се плаћа цена. Висока, највиша. А, ми, ми Срби и данас се правимо као да се ништа није догодило. Правимо се да нисмо сами, сопственим глупостима и под притиском западног света, учествовали у доказивању сопствене кривице и за сукоб на КиМ – навео је он.

Како је казао, „јесмо ли ми или неко други испоручили бившег председника Србије, између осталог, и због наше, тобож злочиначке политике на КиМ, јесмо ли ми испоручили и наше војне и полицијске генерале Хашком трибунал, и Ојданића и Владимира Лазаревића и Небојшу Павковића и Сретена Лукића“?

  • Хоћемо ли договор са Албанцима или продужетак агоније у којој свакако губимо све. Питање је само времена, за годину, пет или десет. А, имамо ли било какву шансу овде на Косову без каквог таквог договора са Албанцима? Имају ли је Срби јужно од Ибра, чак и ако је Срби на северу, како тако имају? Колико сте ви драги моји Срби из Метохије, Липљана, Штрпца и данас стрепели пролазећи кроз бројна албанска места на путу ка Митровици? Колико пута дневно се запитате јесу ли вам деца сигурна на путу до школе или пијаце? Хоце ли ваше старе неко негде да нападне зато шту су реч изговорили на погрешном језику – навео је он.

Нисмо ни близу решења

Управо зато, каже, као председник Србије, „нисам зелео да забијам као ној главу у песак, већ сам зелео и зелим да се борим за вас и будућност ваше и наше деце“.

  • Имамо ли некакав нацрт решења у Бриселу? Немамо, нисмо ни близу њега. Али, по први пут, чини ми се да добро знамо да морамо и да разговарамо и бар да покушамо наше односе да уредимо. И ја знам да постоји хиљаде њих који само чекају да казу, аха, отисао је доле, а то доле је за њих Косово, а ниста ново није рекао. Као да је рећи нешто ново о Косову уопсте могуће. Као да све приче одавно нису исприцане. Али, ново је и то што нећу овде да псујем Албанце, нећу чак ни оне који су тукли Србе стварали им државу, већ желим да видим како делима моземо да створимо боље сутра за Србе на КиМ – навео је он.

Казао је и да „морамо да мењамо себе, да чувамо свој језик и културу свуда где Срби живе“. И Немци су, каже, у најтежим тренуцима, када су губили све, опстајали на Гетеу, Силеру, Браћи Грим, на снази њихове културе и духовности.

  • Ми Срби имамо и језик и писмо, и Теслу и Пупина, и Андрића, и Селимовица, и Пекића И Ћосича. Имамо и Владету Јеротића који се још 1987. године питао: „а помислимо ли ми Срби има ли у бар нечему и наше кривице и нашег неразумевања“. Питамо ли себе како то да су Албанци некада, готово сви, говорили српски, а ми смо могућност знања албанског језика одбацивали с презиром? Албанци данас понашају се као Срби некада, јер им данашња осионост дозвољава да их српски језик све мање занима. Зато су, у многим сферама, све мање успешни. Ми ни ту лекцију још нисмо савладали – навео је он.

Идеја за сутра

И шта је, казао је, „у ствари моја и наша идеја за сутра“?

  • Идеја је да сачувамо наш народ. Идеја је да чувамо мир и покусамо, бар покушамо да успостављамо мостове поверења према Албанцима, да тежимо договору чак и када знамо да је готово немогућ, јер све друго води нас у амбис и у катастрофу. Хоћу и желим да верујем да после векова ратовања и сукобљавања можемо да имамо векове пристојних, рационалних, а за педесетак година, зашто да не и пријајатељских односа са Албанцима. Зато сам захвалан и свима у Европи и свету који разумеју тежину наших односа и који схватају важност наших разговора – рекао је Вучић.
    прочитајте и… САЗНАЈЕМО Косовска полиција зауставила Вучића на путу ка Бањама, после расправе враћа се у Косовску

Како је казао, ми данас желимо да будемо део Европе, Албанци зеле да добију визну либерализацију, и једни и други желимо бољи живот за своје грађане. До таквог, каже, бољег живота нема пречице, ни за нас ни за њих, преко гробова оних других.

  • Морамо и мораћемо да живимо и заједно и једни поред других. И зато ћемо да разговарамо и преговарамо, до изнемоглости, ако је потребно – навео је Вучић.

Како је казао, неће се ни једног тренутка двоумити да заштити Србе на Косову и Метохији.

Председник Србије рекао је да је на Косово дошао да каже да ће неко, некада у будућности, морати да постигне компромис са Албанцима.

  • Приче о томе како ћемо у неким другачијим светским околностима ми да им вратимо мило за драго, а тај тренутак само што није дошао, су приче за малу децу, испричане и са трагичним крајем, бас као и њихове приче како ће докусурити Србе, или ће Срби сами нестати. И неће ту бити ни лаких ни једноставних решења. Ни за њих, ни за нас. Али, биће живота, биће деце. И наше и њихове, која ће желети да остану овде, а не да у праскозорје пунолетства хватају први воз за Швајцарску, Аустрију или Немачку. Дакле, решење није на видику, али Богу се молим, да га макар у наредних десет или двадесет година буде. Све друго, значило би крај нашег постојања на КиМ – истакао је Вучић.

Он је навео и да је држава Србија на Косово дошла са свеобухватним инвестиционим планом за десет српских опстина на КиМ, да унапреди економију и животни стандард нашег народа.

  • То нико не може да нам забрани, а после деценија пропадања, Србија је почела економски да јача, српска привреда је најбрже растућа привреда на Балкану у овој години, страних инвестиција имамо убедљиво више од свих осталих заједно, јавни дуг Србије драматично пада. Трећу годину за редом имамо суфицит у буџету – навео је Вучић.

Помагаћемо и даље Србе на КиМ

Како је казао, Србија је спремна да онима који живе на зивите на КиМ помогнемо више него икада. Србија, не за плате, већ само за косовски додатак, за запослене у јавном сектору на КиМ, здравству, образовању, социјалним установама, издваја годишње чак 71 милион евра.

  • Спремни смо и то да увећамо, улагања у болнице, вртиће, школе, али и да најзначајније подстичемо улагања у привреду. У Трепчу, Лола фот, Газиводе, али, пре свега, спремни смо да субвенционишемо долазак компанија из централне Србије спремних да уложе у посао и јужно и северно од Ибра. То ће значити више посла и већу сигурност за вас и вашу децу – навео је Вучић.

Српски председник је рекао да ту нема „никаквих митских граница“ и да жели оне у којима живе људи који имају сва права која им

припадају.

  • Хоћу оне због којих нико неће бити понижен, а поготово не Србија. Хоћемо компромис, нећемо диктат. Хоћемо да све чујемо, али и да се ми чујемо. Хоћу, на крају, а пре свега, да ви живите овде, и да то буде ваше. Али, пријатељи, у свему томе, још једном вам кажем, нећу да вас лажем. Није ни лак и брз пут до тога. И много тога ћемо морати да се одрекнемо, много тога да жртвујемо, много ћемо морати да радимо, да бисмо дошли до тог циља. И хоћу да знате, да ја знам шта тражим од вас. Ви сте, овде, све већ поднели, све изгубили, и све жртвовали. За Србију, и за нас. А потребни сте нам још. Свима. Србији. За још један напор, за још једно путовање, оно у будућност и опстанак на својим огњистима – истакао је Вучић.

Српски председник је рекао да је убеђен да ће, када прође све ово, „ако ме осуде, прокуну, када се угасе ломаче, да ћете бар ви знати и шта и за шта сам радио“.

  • За Србију, за отаџбину, за вас, и за живот. И свако дете, које се овде сутра роди, сваки човек који добије посао, свака нова школа, болница, биће доказ да смо радили једину праву ствар. То ми је сасвим довољно. Споменике нека дижу онима који су изгубили, часно и уз своју и толике туђе жртве. Ја имам намеру, да победимо, и да Србија победи, по први пут у не знам колико година. Без крви, без мртвих, без ужаса и гробова – казао је Вучић, истакавши да нису пред нама битне „у којима се на будућност пуца, па је онда, уз почасти сахрањујемо“.

„Убио нас је 20. век“

Навео је и да је „јако мало живота остало у Србији, мало овде, и морамо да га чувамо, морамо да му дамо шансу, да се развије, ојача, да се настави, рашири“.

  • Морамо, зато што смо, биолошки, као народ, пред амбисом. Стојимо на његовој ивици, гледамо доле и нешто као да нас вуче да направимо тај бесмислени корак. Нестаћемо, ако поново то урадимо. Нећемо бити ништа, и нећемо имати ништа. Живећемо, један те исти резултат, онај у којем губимо. Свакога дана, буквално све, док, на крају, не изгубимо и себе, и Србију. Убио нас је 20. век, изгубили смо људе које ни у наредном веку нећемо моћи да надокнадимо. Немамо више људи на бацање. Дајте, да, коначно, нешто добијемо – истакао је он.

Како је навео, жели „да добијемо оно што ће нам омогућити нормалну земљу, и нормалан живот у њој, да повратимо достојанство, да имамо права, да наша црква буде наша, на својој земљи, са својом имовином, а не да нам сутра и нову цркву измисле.

  • Да знамо где смо, шта хоћемо и где идемо. То је, пријатељи, оно што сам хтео да вам кажем. И не знам, можда је мало, можда вам се није свидело, али ја другчије не могу. Не зелим да знам ја за ту велику Србију у коју се иде у чизмама и са пушком у руци. Знам ону која је могућа с књигом, оловком, лаптопом, радом и знањем. Не знам за достојанство у страху од бомби. Знам за оно које се гради школама, обдаништима, фабрикама, сугурношћу и миром. И то вам нудим данас, то је и моја понуда и за сутра – истакао је Вучић.

„Не знам, Бог зна“

Рекао је и да је на грађанима шта ће на то да одговоре, уз опаску да је „на сваком човеку који мора да отвори очи, да види све што треба да види, и да одлучи да ли му је будућност прошлост, или му је прошлост разлог за будућност“.

  • Толико, па шта буде. Могу само да поновим, последњу реченицу из посвете Стефана Лазаревића, ту близу је био тај мраморни стуб: „Не знам, Бог зна“. И надам се да ви знате. И да Србија зна. Јер, како на овом зиду у Косовској Митровици пише „одавде нема назад, а најјачи никада не узмичу“ – навео је срспки председник.

Он се захвалио грађанима што су данас били у Косовској Митровици, и апеловао на њих да „наше јединство буде веће него икада, да сачувамо што се сачувати може и да полако, сигурним корацима идемо напред“.

Он је поновио да тренутно не постоји никакво решење за „косовски чвор“, и истакао да ће, чим га буде било шта имао да каже о њему, то саопштити најпре на Косову и Метохији, „а не у Бриселу и Београду“.